Sloboda okupljanja


13.06.2011

Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Misije u Srbiji i Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS organizuju okrugli sto : "Sloboda okupljanja u Republici Srbiji: postojeći pravni okvir i p reporuke za unapređenje.." 13 jun Beograd Hotel ZIRA

Sloboda okupljanja u Republici Srbiji: postojeći pravni okvir i preporuke za unapređenje

Radna grupa za analizu pravnog okvira koji uređuje pravo na slobodu okupljanja u Republici Srbiji i izradu preporuka za njegovo unapređenje fomirana je u martu 2010. godine na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Deo je zajedničkog projekta koji Ministarstvo sprovodi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Misije u Srbiji na planu unapređenja slobode okupljanja u Srbiji.
Radnu grupu koja broji 16 članova, čine predstavnici:
- Ministarstva za ljudska i manjinska prava
- Ministarstva unutrašnjih poslova
- Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu
- Ministarstva za rad i socijalnu politiku
- Pravosuđa ( Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, Republičkog tužilaštva i Prekršajnog suda u Beogradu)
- Beogradskog centra za ljudska prava
- Gej Strejt Alijanse
- Žena u crnom

Zaključak Radne grupe je da postojeći Zakon o slobodi okupljanja građana ne odgovara zahtevima demokratski uređenog društva i da nije u skladu sa međunarodnim standardima. Istovremeno, Radna grupa smatra da treba doneti novi zakon o slobodi okupljanja i usaglasiti njegove odredbe sa Ustavom Republike Srbije i usvojenim međunarodnim dokumentima, najpre Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnim sloboda i Paktom o političkim i građanskim pravima UN.

Preporuke Radne grupe predlažu da pravo na slobodu okupljanja treba formulisati u skladu sa sledećim principima koji bi se odnosili na njegove ključne elemente: naziv zakona, pojam slobode okupljanja, postupak prijavljivanja skupa i mesto za njegovo održavanje, osnovi ograničenja slobode okupljanja, pravne lekove i sankcije.

1. Naziv zakona koji uređuje pravo na slobodu okupljanja
Radna grupa smatra da treba prihvatiti preporuku Venecijanske komisije/ODIHR da naziv zakona treba da bude – Zakon o slobodi okupljanja.

2. Pojam okupljanja
Mirna okupljanja obuhvataju zborove, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru u cilju izražavanja zajedničkih uverenja i ciljeva. Radna grupa prihvata preporuku da bi pravo na okupljanje trebalo da se odnosi na sva lica, a ne samo građane, ali s obzirom na član 54. Ustava koji govori o građanima, saglasna je sa formulacijom - građani.

3. Prijava
Radna grupa smatra da postupak prijavljivanja ne treba da predstavlja veliko opterećenje i ne sme da stvara prepreke organizatoru skupa. Trenutni način podnošenja prijave o skupu i praksa Ministarstva unutrašnjih poslova u principu je u skladu je sa preporukama. Proces prijavljivanja prema važećem Zakonu je efikasan imajući u vidu da je reč o sistemu obaveštavanja - u pitanju je procedura koja obezbeđuje istovremeno izdavanje potvrde podnosiocu prijave na kojoj se nalazi datum i vreme podnošenja prijave.

4. Sadržaj prijave
Prijava može da sadrži samo okvirnu procenu broja učesnika skupa. Prijava ne treba da sadrži mere koje sazivač skupa treba da preduzima u cilju održavanja reda u redarskoj službi. Svaka izmena sadržine prijave ne može biti smatrana podnošenjem nove prijave s obzirom da rokovi teku od dana podnošenja prijave.

5. Prijavljivanje javnog skupa - postupak
Obavezno je prijavljivanje skupa čiji karakter ili očekivani broj učesnika nalaže preduzimanje vanrednih mera obezbeđenja (mera van redovnih vršenja policijskih poslova). Rok za podnošenje prijave ne treba da bude previše dug niti previše kratak već treba da ostavi odgovarajući vremenski period da bi državni organi mogli da se pripreme za obezbeđenje skupa kao i da bi se osigurala efikasna sudska zaštita odnosno donošenje pravnosnažne sudske odluke najkasnije 24 sata pre održavanja skupa naznačenog u prijavi. Prijavu treba podneti minimum pet dana pre datuma kada sazivač skupa treba da prijavi skup nadležnom organu. Spontani skup je onaj skup kod koga blagovremeno obaveštavanje nije bilo moguće. Trebalo bi u delu o prijavi i uslovima prijave spontana okupljanja izuzeti od propisanog roka za prijavljivanje i propisati obavezu za organizatora da prijavi takav skup, čim to bude moguće.

5. Ograničenja mirnog okupljanja
Radna grupa smatra da se sloboda mirnog okupljanja može ograničiti samo u slučajevima propisanim zakonom i kada je to nužno u demokratskom društvu radi zaštite javnog zdravlja, morala, zaštite prava i sloboda drugih ili bezbednosti Republike Srbije, uzimajući u obzir standarde nastale kroz praksu međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava. Preporučuje se da se u novi tekst zakona unese odredba da će se prilikom ograničavanja prava na slobodu okupljanja, uvek preduzeti ona mera koja u datim okolnostima po svojoj vrsti i obimu najmanje ograničava pravo na slobodu okupljanja. Odluka o zabrani okupljanja doneće se samo ako istu svrhu nije moguće postići nekom manje restriktivnom merom. Nadležni organ preduzima sve potrebne radnje da uspostavi red na skupu podrazumevajući tu i udaljavanje pojedinaca ili grupa koje vrše čin nasilja Raspuštanje skupa treba smatrati krajnjom merom samo u situaciji ako se drugim merama ne može obezbediti mirno okupljanje. Osnov za zabranu skupa ne može biti samo nepostojanje prethodne prijave javnog skupa nadležnom organu.

6. Mesto
Prilikom definisanja prostora primerenog za okupljanje potrebno je imati u vidu odredbe Ustava RS ( čl. 54. ) u smislu ograničenja slobode okuljanja. Novi zakon ne treba da sadrži organičenja predviđena u čl. 2 st. 4. i čl. 3. st.2. važećeg Zakona o okupljanju građana. Svako ograničenje u pogledu mesta i vremena održavanja skupa podleže individualnom, razumno prihvatljivom određivanju vremena, mesta i načina, u zavisnosti od pojedinačnih okolnosti svakog skupa i društvenih interesa. Moguće je da lokalna samouprava odredi mesto gde se skupovi mogu održavati bez prethodne prijave.

7. Pravni lekovi
O privremenoj zabrani javnog skupa nadležni organ je dužan da obavesti organizatora skupa najkasnije u roku od 48 sati od časa podnete prijave i da u istom roku dostavi obaveštenje nadležnom sudu. Nadležni organ pored privremene zabrane može izdati rešenje kojim odobrava održavanje javnog skupa ali uz postavljanje određenih ograničenja. Po žalbi na odluku o privremenoj zabrani skupa, zabrani skupa ili odobravanju skupa pod određenim ograničenjima odlučuje se u sudskom postupku. Nadležnost sudova treba da bude usklađena sa aktuelnom reorganizacijom sudova, odnosno u skladu sa Zakonom o uređenju sudova.

8. Sankcije
Budućim zakonom treba predvideti isključivo novčane kazne. Krivična odgovornost fizičkih i pravnih lica (imajući u vidu da skup može sazvati svako – fizičko lice, pravno lice, organizacija ili udruženje koje nema status pravnog lica) je obuhvaćena Krivičnim zakonikom.




Video Materijal:

Galerija slika:

Promotivni materijal:

Press cliping:

Copyright, Odbor za ljudska prava Negotin